Peta javna debata Izveštaja Evropske komisije „Životna sredina na Kosovu: voda, otpad, vazduh – šta je učinjeno?“, okupila je u Medija centru u Čaglavici predstavnike kosovskih, međunarodnih i civilnih insitucija. Direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo, Ljuan Å laku, bio je kategoričan u tvrdnji da „Kosovo nema strategiju za zaštitu životne sredine“. „Eksploatacijom samo rudnih i mineralnih dobara nije zagarantovan ekonomski prosperitet i oslanjanje samo na tu vrstu ekonomske koristi može izuzetno negativno da utiče na životnu okolinu“, smatra on. Å laku kaže da samo „integrisana strategija u koju će biti uključeni ministarstva energetike, životne sredine, poljoprivrede i zdravstva može dati rezultate u dugoročnom periodu“. Ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova, Mahir Jagcilar je rekao da je urađeno puno na donošenju zakonske regulative za uspešnu zaštitu životne sredine. „Izrađeni su ili se pripremaju nacionalni planovi koji se tiču zaštite vazduha, vode i zemljišta, kao i planovi za regulisanje prostornog planiranja“, rekao je Jagcilar. On je napomenuo da je budžet njegovog ministarstva najmanji, ali da je, i pored toga, puno urađeno i na osavremenivanju vodovodnih i kanalizacionih sistema. Ministar Jagcilar je priznao da još puno treba da se uradi na implementaciji zakonskih rešenja. Iljir Morina, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, je rekao da su u početku realizovani manji projekti vezani za zaštitu životne sredine, ali da je sada vreme da se krene u realizaciju mnogo većih projekata uz napomenu da će „samo tretiranje otpadnih voda koštati nekoliko milijardi evra“. Morina je izneo podatke da su, sto se zagađenja tiče kriticne tacke, Obilic, gde od strane Termoelektrane Kosovo A postoji prekoracenje od 6 puta maksimalne dozvoljene emisije pepela, dok su oksidi sumpora i azota u granicama normale. Slicna je situacija i sa Termoelektranom Kosovo B gde se stepen prekoracenja emisije pepela krece oko 2-3 puta iznad maksimalno dozvoljene granice. Takodje, u Kosovskoj Mitrovici postoji veliki problem teskih metala, olova i cinka, koji dolaze sa deponija „Trepce“. Sa ovom ocenom se složio i šef Kancelarije za vezu Evropske komisije na Kosovu, Kjartan Bjornson, dodajući da je u toku osposobljavanje postrojenja za preradu vode u Srbici, a da je planirano otvaranje jednog takvog objekta i u Kosovskoj Mitrovici. „Stanovnici ovog grada se susreću sa čestim nestankom vode kao i njenom neispravnošću za piće, pa je izgradnja postrojenja za preradu vode neophodna“, rekao je Bjornson.
